Strukturne i dinamičke promene mešovitih šuma bukve i jele na Goču

Apstrakt

Primarni cilj ovih istraživanja bio je da se analiziraju strukturne, proizvodne i dinamičke promene bukovo-jelovih šuma na stalnim oglednim površinama (OP) Goča, koje su izuzete iz redovnog gazdovanja tokom 35 godina (1977–2011). Utvrđene zakonitosti spontanog razvoja i samoregulacijskih procesa imale bi implikacije na redovno gazdovanje ovim šumama na prostoru Goča i šire.

Osnov za ova istraživanja su podaci periodičnih premera OP (1977, 1985, 1995. i 2011. godine), koji su pohranjeni u bazi podataka Katedre Planiranja gazdovanja šumama Šumarskog fakulteta u Beogradu. Pored ostalog, svaki premer na OP je podrazumevao merenje prečnika i visine svih stabala iznad taksacione granice od 10 cm. Kao rezultat obrade ovih podataka dobijen je broj stabala, temeljnica, zapremina, zapreminski prirast i njihove distribucije, te vrednosti Džini koeficijenta i zapreminskog indeksa.

Rezultati ukazuju na to da su mešovite šume bukve i jele na stalnim OP pretrpele niz promena u strukturnom i proizvodnom smislu u periodu od 35 godina. Strukurni poremećaji nastali su kao posledica smanjenja učešća tankih i stabala srednje jakih prečnika (d < 50 cm), te povećanja učešća stabala jakih dimenzija (d ≥ 50 cm) u ukupnom broju stabala. Linije raspodele se pomeraju udesno i po obliku sve više udaljavaju od linija karakterističnih za prebirne šume. Relativno veliki broj stabala na hektaru i opisana distribucija po debljinskim razredima rezultirali su visokim iznosima temeljnice i zapremine sastojine, a utvrđen je i visok zapreminski prirast. Temeljnica se uvećala za 30,6–54,6% i na kraju analiziranog perioda je iznosila 46,5–54,6 m2·ha–1. Poslednjim premerom konstatovana je zapremina u intervalu 771–820 m3·ha–1, što je uvećanje za 54,2–78,7% u odnosu na početak perioda (1977. godina). Razmer smese se menjao u korist jele, do te mere da to predstavlja negativan trend, jer je dovedena u pitanje prirodna kompozicja i stabilnost ovih šuma. Tekući zapreminski prirast je dostigao iznos od 14,0 do 15,8 m3·ha–1, ali je procenat prirasta pao ispod 2%. Kvalitet i prirasna snaga sastojina su umanjeni zbog značajnog prisustva starih stabala bukve i jele. Nagomilavanje zapremine usporilo je dinamiku razvoja sastojina i otežalo podmlađivanje i urastanje. Urastanje je u proseku iznosilo 2,5 stabla po hektaru godišnje, što je znatno ispod broja koji bi obezbedio strukturnu stabilnost prebirne šume.

Trendovi koji su konstatovani u bukovo-jelovim šuma na OP Goča upućuju na to da je nužno permanetno praćenje svih razvojnih procesa i sprovođenje seta uzgojno-uređajnih mera kojima se oni regulišu, tokom vremena podešavaju i usmeravaju ka postavljenom cilju, a to je strukturno stabilna, socio-ekonomski i ekološki vredna prebirna šuma kao trajna kategorija. Prepuštanje sastojina spontanom razvoju i samoregulacijskim procesima tokom vremena, kao što je to slučaj na istraživanim OP, sve više nas udaljava od ovog cilja.